Početak je proleća, priroda se budi i dolazi nam lepo vreme koje će nam omogućiti da više vremena provodimo u prirodi. Zajedno sa lepim vremenom dolaze nam i neke manje poželjne pojave poput alergena, u vidu polena biljaka.
Šta su alergije i ko su njeni uzročnici?
Alergije predstavljaju preosetljivost nekog organa ili čitavog organizma na određenu materiju iz našeg okruženja. Upravo te materije nazivaju se alergenima i odgovorne su za izazivanje neprijatnih reakcija u čovekovom organizmu poput crvenila na koži, kijanja, osipa i sl..
Sve alergene je moguće podeliti u 3 velike grupe:
- Respiratorne alergene (poleni drveća, trava i korova)
- Kontaktne alergene ( šminka, nakiti…)
- Nutritivne alergene (oni koji se nalaze u hrani, u namirnicama kao što su mleko, jaja, kikiriki…)
Svi gore pobrojani alergeni mogu se takođe podeliti na kućne alergene i one koji dolaze iz spoljašnje sredine. Kućni alergeni se obično nalaze u prašini i tu spadaju: dlake i perje kućnih ljubimaca, grinje, životinjsko perje, plesni, bubašvabe i sa tim alergenima se najčešće susrećemo pri svakodnevnim aktivnostima. Na njih možemo dosta više uticati nego na one spoljne, tako što ćemo stan ili kuću održavati čistim i urednim. Spoljni alergeni su nešto teži za manipulaciju, jer zavise od prirodnih faktora. Ukoliko npr. napolju ima dosta vetra to je znak da se alergeni šire, jer prilikom duvanja vetra oni putuju velikom brzinom kroz vazduh i lakše dolazimo u kontakt sa njima.
Simptomi alergija i kada se oni javljaju?
Kada alergeni dođu u kontakt sa osobom koja je preosetljiva na iste, organizam kreće da se brani od alergena i u tom slučaju se javljaju simptomi. Neki od najčešćih simptoma koji se javljaju kod respiratorne alergije su:
- Nos – kijanje, svrab, zapušenost nosa, obilna vodenasta sekrecija
- Oči – svrab, suze, crvenilo
- Pluća – otežano disanje (u težim slučajevima gušenje)
- Grlo – osećaj grebanja i svraba
- Koža – otok, svrab, osip, crvenilo
Što se tiče perioda života kada se alergije mogu prvi put javiti, tu ne postoje pravila. Kod nekih osoba može se desiti da dugo konzumiraju određene namirnice i godinama ne pokažu nikakve simptome, a onda odjednom postanu alergični na tu istu namirnicu koju su do juče najnormalnije konzumirali. Alergije se takođe mogu javiti i od malih nogu, najranije negde oko treće godine života (nekada čak i ranije), ali o tome i načinima kako sprečiti pojavu alergija reći ćemo nešto kasnije u tekstu.
Reakcije organizma na različite alergene
Naš organizam različito reaguje na svaki od alergena sa kojim smo se do sada upoznali, tako jedna ista osoba neće isto reagovati na alergiju prouzrokovanu hranom ili ujedom insekta. Alergija na hranu može izazvati lokalnu i opštu alergijsku reakciju, kao i anafilaksiju. Otrovi insekata (pčela, osa, stršljen) su takođe jedni od najčešćih uzročnika alergija. Njihovi otrovi različito mogu delovati na različite osobe, tako jedna osoba može biti alergična na ubod pčele i imati blage simptome poput crvenila i svraba, dok druga osoba pri istom ubodu može pasti u anafilaktički šok. Lekovi vrlo često mogu prouzrokovati reakcije nakon konzumiranja a najčešći alergen je penicilin.
Prevencija i lečenja alergija
Što se tiče lečenja simptoma alergije, postoje mnoga mišljenja, ali se svi lekari slažu u jednom a to da alergije nije pametno zanemarivati. Lekari upozoravaju da je opasno zanemarivati alergiju jer ako se ne lečite i ne pazite na simptome, alergija može uzrokovati ozbiljna stanja, uključujući infekcije uha i sinusitis.
Simptome alergije je najbolje lečiti od samog starta, jer ukoliko im se da prostora, javlja se šansa za njihov razvoj i pojačavanje simptoma pa čak i javljanje novih alergija. Kada već dođe do ozbiljnijih reakcija organizma na alergene, često je u lečenje neophodno uključiti kortikosteriode i antihistaminike, u težim slučajevima čak i adrenalin.
Ipak, najbolja opcija i ono što mi u Esensi uvek savetujemo, kako ne biste došli u situaciju da uopšte morate da lečite simptome alergija je svakako prevencija. Prevenciju je najbolje početi još u ranim danima detetovog života, otklanjanjem štetnih materija i supstanci koje mogu uticati na razvoj alergija kod dece, kao što su duvanski dim, razni aerozagađivači i dr.. Pored toga, jako je bitno održavati higijenu usta i nosa kako bismo izbegli alergene. Pročišćena sredina (npr. preparatima morske soli) nije pogodna za razvoj alergena i oni iz nje beže. Jedna od najzaslužnijih supstanci za suzbijanje proboja alergena u naš organizam predstavlja ektoin, koji hidrira i oblaže vaše sluznice i na taj način štiti sluzokožu nosa od raznih alergena i iritanasa.
Vaša Esensa!
