Probiotik – šta je i čemu služi?
Od kada je pre više od jednog veka ruski naučnik Ilija Iljič Mečnikov otkrio da probiotici povoljno utiču na ljudsko zdravlje i za to otkriće dobio Nobelovu nagradu, počelo je interesovanje naučnika za probiotike i njihov benefit na naše zdravlje.
Definicija Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) glasi da su probiotici živi mikroorganizmi, koji kada se unesu u ljudski organizam u dovoljnim količinama, imaju pozitivan efekat na zdravlje domaćina. Veruje se da u digestivnom traktu odraslog čoveka živi oko 100 hiljada milijardi mikroorganizama što predstavlja desetostruko veći broj od ukupnog broja svih gradivnih ćelija ljudskog organizma.
Primenom preparata koji se nazivaju probiotici ponovo uspostavljamo narušenu ravnotežu. U pitanju su živi mikroorganizmi koji blagotvorno utiču na naše zdravlje.Mđutim, da bi bili efikasni, ovi proizvodi moraju sadržati dovoljan broj živih bakterija koje ostaju viabilne tokom trajanja proizvoda i koje mogu preživeti prolazak kroz gastrointestinalni trakt.
Kako deluje probiotik?
Naučnici još uvek istražuju ovu oblast i pokušavaju da shvate kako probiotici deluju. Neki od načina na koji vam oni mogu pomoći da održavate svoje zdravlje su sledeći:
- Pomažu održavanju idealnog balansa između dobrih i loših bakterija kako bi obezbedili organizmu normalno funkcionisanje;
- Kada izgubite značajan broj dobrih bakterija, npr. tokom uzimanja antibiotika, probiotici mogu pomoći da ih nadoknadite. To je jedan od glavnih razloga zašto je bitno koristiti probiotike tokom upotrebe antibiotika.
Tipovi probiotika
Mnogi tipovi bakterija su klasifikovani kao probiotici. Sve one imaju različite pozitivne uticaje na naš organizam, ali većina bakterija zapravo dolazi iz 2 glavne grupe:
- Lactobacillus rhamnosus – ovo je verovatno i najčešći probiotik koji se koristi. Jedan od onih koje ćete naći u jogurtu i drugoj fermentisanoj hrani. Različiti sojevi ove bakterije pomažu kod dijareje, a takođe mogu pomoći onima koji su netolerantni na laktozu;
- Bifidobacterium – takođe se nalazi često u mlečnim proizvodima ali i drugim svakodnevnim namirnicama. Odličan je kod sindroma razdražljivih creva, zatvora itd.
Saccharomyces boulardii je jedna od podgrupa probiotika za koji se veruje da je poseban soj Saccharomyces cerevisiae ali dosta drugačiji od drugih sojeva Saccharomyces cerevisiae. Poznat je po tome što se nalazi u kvascu pa se s toga često koristi u pekarskoj industriji i proizvodnji piva.
Kako probioticima da poboljšate imunitet?
Pored mnogih benefita, probiotici pomažu u varenju hrane i apsorpciji hranljivih materija. Stručna istraživanja na probioticima su usmerena na odgovor na pitanje kod kojih zdravstvenih problema, probiotici imaju najveći uticaj na oporavak.
Neka česta stanja kod kojih probiotici pokazuju dobre rezultate su:
- Sindrom razdražljivih creva
- Zapaljenska bolest creva
- Nadutost
- Infektivna dijareja
- Dijareja uzrokavana antibioticima
Takođe, istraživanja su pokazala da su probiotici korisni i kod drugih tipova oboljenja, poput:
- Ekcema na koži
- Urinarnih problema
- Alergije i prehlade
- Oralni problemi
Kako se uzima probiotik?
Postoji nekoliko načina za njihovu upotrebu. Oni dolaze u različitim formama, kao što su:
Probiotski suplementi mogu se uzimati zajedno sa prebioticima. Prebiotici služe kao podloga za dobre bakterije. Tačnije, prebiotici predstavljaju kompleks ugljenih hidrata koji su odličan izvor ishrane za dobre bakterije. Na taj način, dobre bakterije povećavaju svoje šanse za opstanak u organizmu, a samim tim duže nas štite od loših bakterija. Prebiotici uključuju, inulin, pektin i rezistentne skrobove.
Da li piti probiotik uz antibiotik?
Antibiotike često koristimo kada treba da suzbijemo neku infekciju. Međutim, dok antibiotici ubijaju loše bakterije, oni istovremeno odstranjuju i deo dobrih bakterija iz našeg tela. Kod nekih ljudi se tokom korišćenja antibiotika javlja i dijareja, kao i druga akutna oboljenja crevnog sistema. Mnoga istraživanja pokazala su da probiotici dovode do znatnog pobljšanja kod dijareje uzrokovane korišćenjem antibiotika.
Logika kod korišćenja probiotika nakon (ili tokom) upotrebe antibiotika je ta da organizmu pomogne da povrati normalan broj dobrih bakterija koje su antibiotici tokom terapije uništili, kako bi se regenerisala crevna flora. Obnavljanjem populacije dobrih bakterija u crevnom sistemu, vraćate svoj organizam u sistem pripravnosti kada dođe do napada loših bakterija. Mnogi ljudi veruju da je unošenje dobrih bakterija dobra praksa jer probiotici svakako ne škode organizmu, samo vam mogu pomoći da se brže oporavite ili sprečite dijareju.
Probiotik za decu
Probiotici pomažu u obnovi crevne flore kako kod odraslih tako i kod dece. Ako vaše dete u procesu lečenja određenog oboljenja koristi antibiotsku terapiju, uzimanje probiotika može da pomogne da simptomi brže prođu. Najbolji način da počnete sa probiotskom suplementacijom vašeg deteta je da prvo počnete od uvođenja namirnica probiotskog porekla u ishranu deteta. Za početak možete krenuti sa namirnicama na koja su deca naviknuta poput jogurta, sira i sl..
Na tržištu postoje mnoga probiotska rešenja specijalno dizajnirana za decu. U svakom slučaju, jako je bitno da u pre nego što uvedete ovakve suplemente u ishranu vašeg detata, prvo potražite savet lekara ili farmaceuta.
Vaša Esensa!
